Beograd, 22.07.2020

COVID-19: Kako obuzdati globalnu zdravstvenu pretnju

Imate kašalj. Nije iznenađujuće: to je jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba širom sveta i može imati naizgled beskrajan spisak uzroka - od alergija, karcinoma pluća, do upale pluća. Kada je uključena zarazna bolest, precizno utvrđivanje tačnog uzroka je presudno ne samo za određivanje adekvatne terapije, već i za razumevanje koliko je infekcija zarazna i kako se može širiti.

U Kini je epidemija COVID-19 takođe počela kašljem kao jednim od glavnih simptoma. Njegov specifični uzrok je nešto što nikada ranije nije viđeno kod ljudi. Postojeći laboratorijski testovi nisu bili u stanju da identifikuju virus, što je značilo da su lekari mogli samo da pretpostavljaju koje terapije c propisivati i koje preventivne mere treba preduzimati. Donosioci odluka u zdravstvu nisu mogli sa sigurnošću da tvrde  ni gde  ni kako je virus nastao.

Istraživanjem je utvrđeno da je uzročnik bolesti novi soj koronavirusa – član velike porodice virusa koji uzrokuju bolesti u rasponu od obične prehlade do težih bolesti poput Bliskоistоčnog rеspirаtоrnog sindrоma (MERS-CoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-CoV). Koronavirusi su zoonoze, što znači da se mogu preneti sa životinja na ljude.1

Od početka epidemije do globalne pandemije

Pošto je ovo novi virus, niko  nije znao koliko će se brzo bolest  prenositi ili koliko će ozbiljno uticati na zaražene. Kako se epidemija razvijala, njen smrtonosni potencijal je brzo postao očigledan. Bez efikasne terapije, izolacija je postala najčešći oblik obuzdavanja epidemije. Ove mere su pomogle, ali nisu zaustavile neumoljivo napredovanje COVID-19 iz grada u grad, zatim iz regiona u region i na kraju iz države u državu.

Epidemija novog koronavirusa zahvatila je više od 120 000 ljudi širom sveta i od tog trenutka ga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala kao pandemiju. Broj potvrđenih slučajeva i dalje raste - sada se mogu naći na svim kontinentima, osim na Antarktiku.2

Iako je virus za neke smrtonosan, izazivajući upalu pluća, teški akutni respiratorni sindrom ili bubrežnu insuficijenciju, većina zaraženih je imala blage simptome ili uopšte nisu imali simptome, što COVID-19 čini mnogo težim za otkrivanje i zaustavljanje. Inficira ljude svih starosnih grupa. Međutim, dosadašnji dokazi govore da su dve grupe ljudi izložene većem riziku od dobijanja teške infekcije: ljudi starije dobi i oni sa prisustvom hroničnih bolesti. SZO naglašava da svako treba da se zaštiti od COVID-19 kako bi zaštitio druge.3

COVID-19 se u nekim zemljama sada pojavljuje brže nego što se to dešavalo u Kini, što znači da je minimizacija obuhvata i uticaja bolesti postala trka sa vremenom. Italija je imala najveći broj potvrđenih slučajeva - i smrti - u Evropi; broj potvrđenih slučajeva u SAD premašio je 1.000. Međutim, stručnjaci za javno zdravlje izrazili su zabrinutost zbog toga što je trenutni broj slučajeva, posebno u SAD, netačan jer je testirano premalo ljudi.

 

Kontrola koronavirusa

Široki pristup pouzdanom testiranju COVID-19 od suštinskog je značaja za precizno prepoznavanje zaraženih  i obuzdavanje bolesti. „Sve zemlje moraju težiti zaustavljanju transmisije i prevenciji širenja COVID-19, bez obzira da li se suočavaju sa odsustvom slučajeva, sporadičnim slučajevima, zaraženim grupama  ili prenošenjem bolesti u čitavoj zajednici“, rekao je dr Tedros Adhanom Ghebreyesus, generalni direktor SZO.4

Medicinski radnici i donosioci odluka u  zdravstvu blisko sarađuju kako bi osigurali razvoj testova i učinili ih dostupnim što većem broju ljudi, u što je moguće većem broju zemalja. Pošto COVID-19 napada respiratorni sistem, uzorke za testiranje treba prikupljati brisom nosa ili grla. Testovi bi takođe trebalo da obezbede da se uzorcima može bezbedno rukovati, da ne kontaminiraju opremu za testiranje, kao i da ne izlažu  laboratorijsko osoblje povećanom riziku.

Kako zdravstveni radnici i donosioci odluka u zdravstvu stiču više znanja o bolesti, naučene su lekcije koje se mogu primeniti na buduće epidemije. Zarazne bolesti ne znaju za nacionalne granice - svi moraju da rade zajedno na razumevanju, obuzdavanju i lečenju epidemija. Informacije bi trebalo deliti rano i slobodno. I što je važno, tačni i pouzdani dijagnostički testovi su od suštinskog značaja za utvrđivanje razmera epidemije i  identifikaciju onih koji su najosetljiviji.

„Protiv virusa se ne možete boriti ako ne znate gde je. To znači jak nadzor da bi se pronašao, izolovao, testirao i tretirao svaki slučaj kako bi se prekinuo lanac prenošenja zaraze ", rekao je dr Ghebreyesus.

SZO, (WHO) Svetska zdravstvena organizacija;

SAD, Sjedinjene Američke Države

Za više informacija, možete se  obratiti Vašem Roche predstavniku, ili poslati upit putem MI Atlas platforme:

[email protected]

Reference

  1. World Health Organization. Health Topics: Coronavirus. [Internet; Pristupljeno 12. Mar 2020]. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/coronavirus
  2. World Health Organization. Novel Coronavirus (COVID-19) Situation. [Internet; Pristupljeno 12 Mar 2020]. Dostupno na: https://experience.arcgis.com/experience/685d0ace521648f8a5beeeee1b9125cd
  3. World Health Organization. Situation Report - 51: Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) [Internet; zanovljeno 11. Mar 2020]. Dostupno na: https://www.who.int/docs/default-source/coronaviruse/situation-reports/20200311-sitrep-51-covid-19.pdf?sfvrsn=1ba62e57_6
  4.  World Health Organization. Mission Briefing on COVID-19: WHO Director-General’s Opening Remarks. [Internet; Pristupljeno 12. Mar 2020]. Dostupno na: https://www.who.int/dg/speeches/detail/who-director-general-s-opening-remarks-at-the-mission-briefing-on-covid-19---12-march-2020

 

RS/NONP/2004/0021