Hepatitis B (HBV) se širi putem kontakta sa zaraženom krvlju i telesnim tečnostima i povezan je sa trajnim oštećenjima jetre, hroničnim aktivnim hepatitisom, kao i razvojem jetrene ciroze i hepatocelularnog karcinoma.
Veliki napori su napravljeni da se suzbije širenje HBV infekcija između dece i omladine, putem adekvatne vakcinacije. Ipak, oni koji su već zaraženi mogu imati veliki benefit od brze i tačne dijagnoze. HBV dijagnostički testovi pomažu lekarima u praćenju bolesti, donošenju odluka o uključivanju lekova i praćenju efikasnosti lečenja.
Trenutno dostupni lekovi za HBV efikasno sprečavaju replikaciju HBV virusa, ali oni ipak ne mogu izlečiti hroničnu hepatitis B infekciju, te shodno tome ne eliminišu rizik od nastanka hepatocelularnog karcinoma. Takođe, zbog specifičnog mehanizma delovanja ovih lekova, potrebno ih je uzimati čitavog života, što ih često čini nedostupnim za veliki broj pacijenata.
Naš cilj je stvaranje kratkotrajnog i efikasnog tretmana za HBV infekcije. Ovo želimo postići kombinacijom dva potpuno različita pristupa. Prvi pristup cilja životni ciklus HBV-a (direktni antivirusni lek), dok drugi pristup ojačava imunski sistem u borbi protiv HBV-a (pojačivači imuniteta).
HBV već decenijama predstavlja veliki izazov za naučnike i farmaceutsku industriju zbog trajnog prisustva mini-hromozoma HBV-a u ćelijama jetre, integracije virusa u genom i supresije imunskog odgovora domaćina.
Iz ovih razloga, izlečenju HBV-a se mora pristupiti sa više različitih strana, pa će to verovatno zahtevati upotrebu novih direktnih antivirusnih lekova i pojačivača imunskog sistema. Ovaj pristup je potkrepljen podacima dobijenim iz pretkliničkih ispitivanja.
HBV je najopasniji od svih virusa koji uzrokuju hepatitis, jer je veoma često povezan sa trajnim oštećenjima jetre, hroničnim aktivnim hepatitisom, cirozom jetre i hepatocelularnim karcinomom.
Samo je 9% obolelih od HBV-a u celom svijetu prošlo adekvatnu dijagnostičku obradu, dobilo tačnu dijagnozu i svesno je svog oboljenja. Takođe, najčešće se dijagnoza HBV-a postavlja tek nakon pojave ozbiljnih simptoma i teških, nepopravljivih oštećenja jetre.
U područjima gdje je HBV endemsko oboljenje, najčešći način prenosa jeste sa majke na dete pri rođenju (vertikalna transmisija) i kroz kontakt sa zaraženom krvlju i telesnim tečnostima (horizontalna transmisija). Deca mlađa od pet godina koja se zaraze HBV-om imaju veoma visok rizik za razvijanje hronične infekcije, koja će ih pratiti kroz život. Približno 20–30% odraslih sa hroničnom HBV infekcijom razviće cirozu, hepatocelularni karcinom ili oboje.
Približno 3,5% svjetske populacije zaraženo je HBV-om, sa najvećim brojem obolelih u istočnoj Aziji i Subsaharskoj Africi.
Posebno velik teret HBV-a nosi Kina, koja ima najveći broj obolelih – skoro trećinu od 257 miliona zaraženih u celom svijetu. Nedavno objavljeni članak u The Lancet-u tvrdi da će 10 miliona obolelih od ove bolesti u Kini umreti do 2030. godine.
References
Global Hepatitis Report 2017—World Health Organization, April 2017
WHO:
Global Hepatitis Report 2017—World Health Organization, April 2017
WHO Global Hepatitis Report, 2017
Global Health Sector Strategy on Viral Hepatitis 2016−2021. WHO. July 2016.
United Nations General Assembly Resolution A/RES/70/1—Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development, see http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1&Lang=E (accessed 1 June 2017)
Global Health Sector Strategy on Viral Hepatitis 2016-2021. WHO. July 2016