Šta je grip?

Grip ili influenca je zarazna bolest gornjeg dela respiratornog sistema prouzrokovana virusom influenca.

Javlja se sezonski, uglavnom u hladnom periodu godine. Epidemija počinje naglo, a vrhunac dostiže za dve do tri nedelje. Obično traje pet do sedam nedelja i prestaje naglo, kako je i počela. Uopšteno gledajući, u jednoj sezoni gripa oboli 5 do 15 % stanovništva, ali u posebno osetljivim grupama taj broj može rasti i do 50 %.

Procenjuje se da svake godine preko 600 miliona ljudi u svetu oboli od gripa. Iako je većina preboluje bez većih poteškoća, kod nešto više od pet miliona obolelih dolazi do teške upale pluća ili aktivacije postojećih hroničnih oboljenja, a kod nešto preko 650 000 slučajeva dolazi do smrti.

 

Važne navike za vreme epidemije gripa

  • Često perite ruke sapunom i toplom vodom; izbegavajte dodirivanje lica rukama,
  • Prekrijte nos i lice jednokratnom maramicom tokom kijanja i kašljanja,
  • Nakon upotrebe, obavezno bacite maramice i operite ruke,
  • Ukoliko nemate jednokratnih maramica, prilikom kašljanja i kijanja prekrivajte nos i usta laktom,
  • Ukoliko neko u vašoj blizini kašlje ili kija, pokušajte držati udaljenost minimum jedan metar od te osobe, a takođe izbegavajte rukovanje i ljubljenje,
  • Obucite se! Prilikom naglih temperaturnih promena budite adekvatno obučeni i obuveni da biste izbegli rashlađivanje (hipotermiju),
  • Redovno provetravajte prostorije u kojima boravite i često šetajte napolju, na svežem vazduhu,
  • Ukoliko je neko u vašoj kući oboleo od gripa, nastojte da se o obolelom brine samo jedna osoba i da se ograniči kontakt s ostalim ukućanima,
  • Ostanite kod kuće ako se razbolite,
  • Ukoliko se zdravstveno stanje pogorša, potražite pomoć lekara

 

Koji su simptomi gripa?

Grip karakteriše vrlo nagla pojava simptoma poput povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, osećaja malaksalosti i nemoći. Nešto ređe se mogu javiti i mučnina, povraćanje, gubitak apetita, probavne smetnje.

Bolest počinje naglo, nakon kratkog perioda inkubacije (jedan do tri dana), a praćena je visokom temperaturom (39–40°C), groznicom, jakim bolovima u mišićima i zglobovima, zapušenim nosom, bolom u grlu i suvim kašljem. Ukoliko su ovo jedini simptomi i ne dođe do daljih komplikacija, grip traje sedam do deset dana. Nakon bolesti se preporučuje postepeno uključivanje u svakodnevne aktivnosti.

Nekada temperatura može biti veoma visoka, viša od 40°C, uz prateću groznicu ili drhtavicu. U početku se obično ne javljaju simptomi povezani sa respiratornim sistemom, već tek nakon dan ili dva, i to: bol u grlu, otežano disanje na nos, suv i nadražajni kašalj. Temperatura obično traje četiri do šest dana. Oporavak je dug i spor. Kašalj, umor, malaksalost, slab apetit i slične tegobe mogu potrajati i do nekoliko nedelja. Ovako težak i potpuno razvijen oblik bolesti najčešće se susreće kod pacijenata koji nesu ranije bolovali od gripa, tj. kod onih koji nesu imali kontakta sa tipom virusa koji kruži u tom trenutku. Grip može biti smrtonosan i zahteva lečenje. Ponekad se može javiti u blažem obliku, koji liči na običnu prehladu.                                                                                                                          

 

Kako se leči grip?

Grip se leči simptomatski, tj. ne uklanja se uzročnik, već se samo ublažavaju pojedini simptomi bolesti. To podrazumeva mirovanje, uzimanje veće količine tečnosti, snižavanje telesne temperature i suzbijanje kašlja. Kako je grip virusno oboljenje, a antibiotici ne mogu uništiti viruse, lečenje gripa antibioticima je pogrešno. Ipak, nije retkost da organizam oslabljen gripom napadne i neka bakterija, pa da dođe do bakterijskih komplikacija gripa: upale uha, upale sinusa, upale pluća. Bakterijske komplikacije treba lečiti antibioticima propisanim od strane lekara. Većina obolelih sa nekomplikovanim gripom, posebno starija deca i mlađe osobe, mogu se lečiti samo simptomatskim merama. Ukoliko je reč o starijim pacijentima ili pacijentima sa hroničnim bolestima koji imaju teže simptome gripa, poželjno je lečenje specifičnim antivirusnim ljekovima.

Osobe koje boluju od gripa po pravilu ne moraju odlaziti lekaru, treba da ostanu kod kuće i da pokušaju da ne šire infekciju. Odlazak lekaru je potreban ukoliko temperatura traje duže od četiri ili pet dana, ako postoje poteškoće u disanju, jak kašalj, bol u grudima, poremećaj svesti i vrtoglavica, a kod dece ako se jave febrilne konvulzije, proliv i povraćanje.

 

Antivirusni lekovi

Postoje specifični antivirusni lekovi, koji sprečavaju razmnožavanje virusa gripa. Antivirusni lekovi, inhibitori neuraminidaze i noviji, inihibitori polimerazne kisele endonukleaze (enzimi potrebni za replikaciju virusa), moraju se primeniti na samom početku bolesti, u prvih 48 sati nakon pojave simptoma, da bi bili efikasni.

Antivirusni lekovi skraćuju trajanje bolesti i ublažavaju simptome, a u velikom procentu smanjuju broj i težinu komplikacija, potrošnju antibiotika i potrebu za hospitalizacijom pacijenata. Ako se uzmu u prva dva dana bolesti, može se gotovo potpuno zaustaviti grip. U proseku skraćuju tok bolesti za 37%, ublažavaju simptome za 40% i smanjuju rizik od komplikacija za 67%.

Vakcinacija protiv gripa je mera prevencije i suzbijanja daljeg širenja ove ozbiljne bolesti. Vakcina, iako ne garantuje potpunu zaštitu, značajno smanjuje rizik od obolevanja, te ukoliko ipak dođe do infekcije, tok bolesti će biti znatno blaži. Vakcinisanje se preporučuje i prema glavnim smernicama Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju gripa, posebno za pojedince sa visokim rizikom od razvoja komplikacija, bez obzira na starosno doba (hronični srčani, plućni, bubrežni bolesnici, dijabetičari, osobe koje su imale transplantaciju, patološki gojazne osobe, osobe sa oslabljenim imunitetom, trudnice i osobe starije od 65 godina).

 

Ekonomske posledice

Epidemija gripa, pored zdravstvenog efekta na individualnom nivou i na nivou porodice, ima veoma negativne ekonomske posledice za čitavo društvo. Svetska istraživanja su pokazala da se prosečan broj izgubljenih radnih dana kreće u rasponu od 3,7 do 5,9 po oboleloj osobi, uz znatno veće opterećenje zdravstvenog sistema i povećanu potrošnju lekova. 

 

Reference

  1. Centres for Disease Control and Prevention. Key Facts About Influenza (Flu) [Internet; cited 2018 July]. Available from: https://www.cdc.gov/flu/keyfacts.htm
  2. World Health Organization. Influenza (Seasonal) [Internet; cited 2018 July]. Available from: http://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/influenza-(seasonal)
  3. Centers for Disease Control and Prevention. Get Vaccinated [Internet; cited 2018 July]. Available from: https://www.cdc.gov/flu/consumer/vaccinations.htm
  4. Centers for Disease Control and Prevention. Influenza Antiviral Medications: Summary for Clinicians [Internet; cited 2018 July
  5. https://www.cdc.gov/flu/professionals/antivirals/summary-clinicians.htm
  6. World Health Organization. Influenza vaccine use [Internet; cited 2018 July]. Available from: http://www.who.int/influenza/vaccines/use/en
  7. Keech M, et al. Pharmacoeconomics 2008;26:911-924.