Preeklampsija

Preeklampsija je potencijalno ozbiljno stanje koje pogađa žene u trudnoći i koje je teško dijagnostikovati na vreme.

Medicinske potrebe žena se često potcenjuju i ostaju nezadovoljene. Možda je to zato što su mnoge žene previše zauzete, fokusirajući se na zdravlje i sreću drugih - ponekad na štetu sebe - da bi primetile razmere problema.

Pomislimo samo na tragične smrti majki. Mnoge od njih je moguće sprečiti, jer su zdravstvena rešenja za sprečavanje ili upravljanje komplikacijama u trudnoći dobro poznata. Bez obzira na to, dnevno ipak 830 žena u svetu umre od uzroka koji se mogu sprečiti u vezi sa trudnoćom i porođajem1. 80% njih ima komplikacije usled obilnih krvarenja, infekcija (uglavnom nakon porođaja), nakon nebezbednih pobačaja i visokog krvnog pritiska tokom trudnoće2.

Zašto je rano otkrivanje preeklampsije presudno?

Preeklampsija je stanje koje obično pogađa žene u drugoj polovini trudnoće. Ovo je, zajedno sa ostalim hipertenzivnim poremećajima trudnoće, jedan od vodećih uzroka fetalnog i majčinog morbiditeta i mortaliteta, čineći 10–15% svih smrtnih slučajeva majki3.

Prirodno, rano otkrivanje i efikasna nega mogu znatno da smanje broj smrtnih slučajeva povezanih sa preeklampsijom. Problem je što se simptomi preeklampsije (poput visokog krvnog pritiska i otečenih stopala, zglobova i šaka) mogu pogrešno zameniti sa normalnim efektima trudnoće, što otežava dijagnozu.

Da bi se stvari dodatno zakomplikovale, standardna dijagnoza preeklampsije je ograničena i uključuje otkrivanje visokog krvnog pritiska nakon 20 nedelja i proteina u urinu.

Nažalost, ova dva činioca su ioši pokazatelji, a dileme koja trudnica će imati negativan ishod, a koja normalnu trudnoću i dalje će ostati bez odgovora. Šta se zbog toga dešava? To da 80% trudnica sa znacima preeklampsije neće razviti to stanje4 , ali se ipak nepotrebno hospitalizuju za slučaj da se to dogodi.

Jasno je da su, kada je reč o dijagnostici preeklampsije, potrebna inovativnija rešenja.

Razvijeno je novo testiranje na preeklampsiju, kojim se mere dva proteina koja se nalaze u majčinoj krvi, pružajući sa većom sigurnošću predikciju da li postoji opasnost od razvijanja preeklampsije kada postoji sumnja na to.

Zapravo, nedavna studija objavljena u New England Journal of Medicine, pokazuje da test predviđa koje žene neće razviti preeklampsiju u narednih nedelju dana sa više od 99% pouzdanosti5.

Ovo su dobre vesti za pacijente, jer ženama za koje je malo verovatno da će razviti preeklampsiju stres zbog razvijene sumnje i nepotrebnog boravka u bolnici se na ovaj način izbegava.

Utvrđeno je da se hospitalizacija trudnica, praćenjem ovih protokola, smanjuje za 50%, a samim tim se smanjuju i troškovi.

Trudnice mogu u prvom trimestru da urade skrining, gde se korišćenjem biomarkera u kombinaciji sa ultrazvučnim parametrom, srednjim arterijskim pritiskom i podacima o istoriji trudnice može odrediti rizik za pojavu rane preeklampsije, što znatno pomaže u davanju adekvatnog tretmana tim trudnicama.

To je samo jedan primer kako povećanje medicinskog znanja, zajedno sa napretkom nauke, podataka, analitike i digitalne tehnologije, obećava transformacijski pomak u pristupu dijagnostici i zdravstvenoj zaštiti, čineći ga više zasnovanim na dokazima i, što je najvažnije, personalizovanim.