Preeklampsija

MC-RS-00054

Preeklampsija je potencijalno ozbiljno stanje koje pogađa žene u trudnoći i koje je teško dijagnostikovati na vreme.

Medicinske potrebe žena se često potcenjuju i ostaju nezadovoljene. Možda je to zato što su mnoge žene previše zauzete, fokusirajući se na zdravlje i sreću drugih - ponekad na štetu sebe - da bi primetile razmere problema.

Pomislimo samo na tragične smrti majki. Mnoge od njih je moguće sprečiti, jer su zdravstvena rešenja za sprečavanje ili upravljanje komplikacijama u trudnoći dobro poznata. Bez obzira na to, dnevno ipak 830 žena u svetu umre od uzroka koji se mogu sprečiti u vezi sa trudnoćom i porođajem1. 80% njih ima komplikacije usled obilnih krvarenja, infekcija (uglavnom nakon porođaja), nakon nebezbednih pobačaja i visokog krvnog pritiska tokom trudnoće2.

Preeklampsija je stanje koje obično pogađa žene u drugoj polovini trudnoće. Ovo je, zajedno sa ostalim hipertenzivnim poremećajima trudnoće, jedan od vodećih uzroka fetalnog i majčinog morbiditeta i mortaliteta, čineći 10–15% svih smrtnih slučajeva majki3.

Prirodno, rano otkrivanje i efikasna nega mogu znatno da smanje broj smrtnih slučajeva povezanih sa preeklampsijom. Problem je što se simptomi preeklampsije (poput visokog krvnog pritiska i otečenih stopala, zglobova i šaka) mogu pogrešno zameniti sa normalnim efektima trudnoće, što otežava dijagnozu.

Da bi se stvari dodatno zakomplikovale, standardna dijagnoza preeklampsije je ograničena i uključuje otkrivanje visokog krvnog pritiska nakon 20 nedelja i proteina u urinu.

Nažalost, ova dva činioca su ioši pokazatelji, a dileme koja trudnica će imati negativan ishod, a koja normalnu trudnoću i dalje će ostati bez odgovora. Šta se zbog toga dešava? To da 80% trudnica sa znacima preeklampsije neće razviti to stanje4 , ali se ipak nepotrebno hospitalizuju za slučaj da se to dogodi.

Jasno je da su, kada je reč o dijagnostici preeklampsije, potrebna inovativnija rešenja.

Razvijeno je novo testiranje na preeklampsiju, kojim se mere dva proteina koja se nalaze u majčinoj krvi, pružajući sa većom sigurnošću predikciju da li postoji opasnost od razvijanja preeklampsije kada postoji sumnja na to.

Zapravo, nedavna studija objavljena u New England Journal of Medicine, pokazuje da test predviđa koje žene neće razviti preeklampsiju u narednih nedelju dana sa više od 99% pouzdanosti5.

Ovo su dobre vesti za pacijente, jer ženama za koje je malo verovatno da će razviti preeklampsiju stres zbog razvijene sumnje i nepotrebnog boravka u bolnici se na ovaj način izbegava.

Utvrđeno je da se hospitalizacija trudnica, praćenjem ovih protokola, smanjuje za 50%, a samim tim se smanjuju i troškovi.

Trudnice mogu u prvom trimestru da urade skrining, gde se korišćenjem biomarkera u kombinaciji sa ultrazvučnim parametrom, srednjim arterijskim pritiskom i podacima o istoriji trudnice može odrediti rizik za pojavu rane preeklampsije, što znatno pomaže u davanju adekvatnog tretmana tim trudnicama.

To je samo jedan primer kako povećanje medicinskog znanja, zajedno sa napretkom nauke, podataka, analitike i digitalne tehnologije, obećava transformacijski pomak u pristupu dijagnostici i zdravstvenoj zaštiti, čineći ga više zasnovanim na dokazima i, što je najvažnije, personalizovanim.

Reference

1. WHO 2016 Maternal mortality fact sheet

2. WHO 2016 Maternal mortality fact sheet

3. Berg, C. J., Mackay, A. P., Qin, C., and Callaghan, W. M. (2009).Overview of maternal morbidity during hospitalization for labor and delivery in the United States: 1993-1997 and 2001-2005. Obstet.Gynecol. 113, 1075-1081.

4. Klein, E., Schlembach, D., Ramoni, A., et al. (2016). Influence of the sFlt-1/PIGF ratio on clinical decision-making in women with suspected preeclampsia. Plos ONE 11(5): e0156013. doi:10.1371/journal.pone.0156013.

5. Zeisler, H., Llurba, E., Chantraine, F. et al. (2016). Predictive Value of the sFlt-1: PlGF Ratio in Women with Suspected Preeclampsia. N Engl J Med. 374, 13-22.

6. Vatish, M., Strunz-McKendry, T., Hund, M., Allegranaz, D., Wolf, C., Smare, C. (2016). sFIt/PIGF ratio test for pre-eclampsia: an economic assessment for the UK. Ultrasound in Obstet Gynecol. 48(6):765-771

7. NICE clinical guideline 62: Antenatal care (2008);

8. PRECOG: The Preeclampsia Community Guideline (2004);

9. Poon,L.C., and Nicolaides, K.H. (2014). Prenatal Diagnosis 34, 618-627;

10. Scazzocchio, E., et al. (2013). Am J ObstetGynecol208, 203.e1-10.

11. Akolekar, R., et al. (2013). Fetal DiagnTher33, 8-15;

12. O’Gorman, N et al., et al. (2017). Ultrasound ObstetGynaecol49, 756-760

13. Rolniket al., et al. (2017). N EnglJ Med 377;7