M-RS-00001590

 

Živimo u svetu u kom je sve dostupno na jedan klik. Svemu se može pristupiti iz udobnosti naših domova, ali kako ovaj sedeći način života može uticati na naše zdravlje?

Prepuštanje nekoj poslastici dok se izležavamo subotom je prijatan deo relaksacije. Međutim, loš izbor u ishrani i nedostatak aktivnosti mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje.

Kardiometabolička bolest nije pojedinačna bolest, već čitav spektar stanja.1 Rana intervencija je ključna za sprečavanje komplikacija. Ovo se već može pokazati kada telo razvije otpornost na insulin – važan hormon koji pomaže u kontroli nivoa šećera (glukoze) u krvi i obezbeđuje neophodnu energiju. Ako se ova otpornost ne reši, može napredovati do dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma (kombinacija dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti) pre nego što evoluira u teža stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti (KVB).2

Digitalna i dijagnostička rešenja pomažu u poboljšanju kvaliteta života pacijenata, bilo za  rano otkrivanje i hitne intervencije koja spašavaju život u poslednjem trenutku  ili kao uređaji za samostalno lečenje. Kardiovaskularne bolesti su uzrok smrtnosti broj jedan, čineći 31% svih globalnih smrtnih slučajeva – od kojih se 75% dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.³

Većina kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti stavljanjem pod kontrolu određenih faktora rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola.3 Međutim, realnost je da se rani znaci upozorenja često  ignorišu i da su dijagnostička rešenja neophodna da bi obavestila o odgovarajućoj intervenciji.

Upotreba testova za procenu rizika, skrining, dijagnozu, predviđanje i praćenje srčanih bolesti bila je suštinski alat za zdravstvenu zaštitu pacijenata, pomoć u smanjenju anksioznosti i prenatrpanosti odeljenja za hitne slučajeve i pomoć u spašavanje života. Danas, napredne tehnologije i bolje razumevanje bolesti predstavljaju nove mogućnosti za personalizovano lečenje, smanjenje nepotrebnih troškova i zaštitu ljudi u vreme kada im je to potrebno.

Identifikovali smo tri ključne oblasti u kojima napredak dijagnostike može imati najveći uticaj na dobrobit pacijenata:

  1. Akutni koronarni sindrom (AKS)
  2. Srčana insuficijencija (SI)
  3. Atrijalna fibrilacija (AF)

 

Akutni koronarni sindrom (AKS)

U slučaju sumnje na srčani udar, hitna intervencija je neophodna. Ubrzanje dijagnostikovanja može pomoći u smanjenju anksioznosti pacijenata, smanjenju gužve u prostorijama hitne pomoći i smanjenju troškova zdravstvenog sistema.

Srčana insuficijencija (SI)

Korišćenjem specifičnih biomarkera zdravstveni radnici mogu poboljšati tačnost dijagnoze srčane insuficijencije, predvideti buduću verovatnoću incidenata i pomoći u identifikaciji pacijenata sa rizikom od ponovnog prijema u bolnicu ili od smrti.4,5 Vremenom, ovi markeri mogu čak da pruže uvid u progresiju bolesti pacijenata i pomognu pri prilagođavanju lečenja.6

Atrijalna fibrilacija (AF)

Kod ljudi sa ovom vrstom nepravilnog rada srca, biomarkeri mogu dati personalizovanija predviđanja rizika od krvarenja, pomoći u smanjenju broja moždanih udara i smanjiti troškove zdravstvene zaštite.

 

Dijabetes pogađa oko 463 miliona ljudi¹¹ i košta oko 1,3 triliona USD godišnje (~1,8% globalnog BDP-a).¹²

Lečenje dijabetesa se u velikoj meri oslanja na čvrstu saradnju između ljudi koji žive sa ovom hroničnom bolešću i njihovih lekara. Ako se ne održava optimalni nivo glukoze u krvi, može doći do oštećenja srca, krvnih sudova, očiju, bubrega i nerava.

Edukacija, redovno praćenje glukoze i podrška zdravstvenih timova su ključni za svaku uspešnu terapiju za dijabetes. Digitalna rešenja pomažu lekarima da identifikuju patološke rezultate glukoze i pomognu pri odgovarajućem prilagođavanju terapije. Štaviše, ona podržavaju osobe sa dijabetesom u njihovom svakodnevnom samostalnom lečenju.

Dijabetes se javlja u mnogim oblicima. Iako svaki predstavlja jedinstven skup izazova, svi oni zahtevaju blisku saradnju između osoba sa dijabetesom i njihovih zdravstvenih timova.

Klasifikacija dijabetesa obuhvata šest tipova drugih retkih specifičnih oblika, kao i hibridne i neklasifikovane oblike. Svi tipovi dijabetesa imaju različitu genetsku pozadinu. Glavni tipovi su:

  • Dijabetes tipa 1 (T1D)
  • Dijabetes tipa 2 (T2D)
  • Gestacijski dijabetes

 

Dijabetes tipa 1 (DT1)

Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, DT1 je jedna od najčešćih bolesti u detinjstvu koja se trenutno ne može sprečiti. Opasan je po život kada se ne leči insulinom. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 mogu da žive aktivnim i ispunjenim životom, ali samo uz obezbeđeno neprekidno snabdevanje spoljnim insulinom, koristeći svakodnevne injekcije i insulinske pumpe, na primer.

 

Dijabetes tipa 2 (DT2)

Zahvata ogromnu većinu (oko 90%) slučajeva dijabetesa širom sveta,15 DT2 a karakteriše ga smanjena proizvodnja insulina, kao i smanjeno delovanje insulina (rezistencija). Dijabetes tipa 2 se može efikasno kontrolisati usvajanjem zdravih stilova života (npr. prilagođavanje ishrane i povećana fizička aktivnost)14 u kombinaciji sa lekovima, po potrebi. U mnogim slučajevima, lečenje lekovima se može sprečiti ili odložiti zdravim načinom života. Budući da je hronično stanje i zbog svojih genetskih uzroka, DT2 će verovatno napredovati tokom vremena.

 

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes je dijabetes koji se prvi put otkriva tokom trudnoće. Trudnice koje razviju prolazni gestacijski dijabetes mogu imati bebe koje su velike za gestacijski uzrast. Ovo povećava rizik od komplikacija vezanih za trudnoću i porođaj i za majku i za bebu, dok nosi povećan rizik od razvoja DT2 kasnije u životu.

 

Transformisanje testiranja za pacijente i zdravstvene radnike

Kompanija Roche je svetski lider na tržištu srčanih biomarkera. Kao takvi, razumemo važnost dobijanja brzih i preciznih podataka, kako za pacijente tako i za zdravstvene radnike. Ovo nas je inspirisalo na razvoj sveobuhvatnih dijagnostičkih rešenja koja odgovaraju na više pitanja u ključnim trenucima donošenja odluka, od laboratorija i zdravstvenih centara pa sve do domova ljudi.

 

Biomarkeri za lečenje srčane insuficijencije

Kada pacijenti dođu sa nespecifičnim simptomima, dijagnostikovanje uzroka može biti teško. Tradicionalni način testiranja koristi ehokardiogram koji dosta troši medicinske resurse i može oduzeti dosta vremena – vremena koje ta osoba možda nema.

NT-proBNP je poseban tip biomarkera, koji može da se koristi za dijagnostiku, procenu ozbiljnosti bolesti, praćenje srčane insuficijencije ili kao pomoć u predviđanju rizika od krvarenja. Ovo povećava sposobnost lekara da ranije obave pravi poziv, omogućavajući im da poboljšaju ishode i kvalitet života, a istovremeno smanjuju troškove nege.15

Spašavanje života uštedom vremena za ljude koji imaju srčani udar

Bol u grudima je često pokazatelj da postoji problem. Kada pacijenti za koje se sumnja da imaju srčani udar stignu na odeljenje hitne pomoći, brza i precizna dijagnoza je ključna za smanjenje anksioznosti pacijenata, izbegavanje prenatrpanosti na odeljenju hitne pomoći i uštedu troškova zdravstvenog sistema.

Zahvaljujući tehnološkom napretku i kliničkim studijama poboljšali smo način na koji se srčani udari dijagnostikuju širom sveta, kao i procenu rizika od komplikacija nakon ozbiljnijih hirurških zahvata.

 

Uzvraćanje udarca moždanom udaru

Atrijalna fibrilacija je nepravilan i često ubrzan rad srca koji je veliki (i rastući) problem koji ljude dovodi u opasnost od moždanog udara. Primarna terapija za prevenciju moždanog udara su oralni antikoagulansi. Iako su efikasni, mogu povećati rizik od krvarenja. Da bismo pomogli lekarima da steknu uvid u rizik od krvarenja kod pacijenata, razvili smo metod ocenjivanja koji meri prisustvo specifičnih biomarkera (GDF-15, NT-proBNP i TnT-hs) što omogućava lekarima da bolje kontrolišu pojedinačne pacijente. Ovo je prava personalizovana medicina.

Otvoreni sistem nege usredsređen na ljude koji žive sa dijabetesom

Zamišljamo svet u kome ljudi sa dijabetesom mogu da žive punim i zdravim životom, bez brige o svakodnevnim naporima svoje terapije.

U saradnji sa strukom, podigli smo upravljanje dijabetesom na viši nivo, zajedno donoseći rešenja u skladu sa strategijom personalizovanog lečenja. Od monitoringa glukoze i sistema za isporuku insulina do jedne od najpopularnijih aplikacija za upravljanje dijabetesom, pomažemo ljudima da bolje kontrolišu dijabetes u svakodnevnom životu – tako da mogu da dožive pravo olakšanje danju i noću.

Razvili smo digitalna rešenja za zdravstvene radnike koja pružaju dublji uvid i bolje razumevanje hroničnog stanja, omogućavajući personalizovanija i efikasnija prilagođavanja terapije koja mogu proizvesti bolje ishode.

 

Krajnje je vreme

Kada su ljudski životi u pitanju, kompanija Roche je posvećena tome da napravi razliku.

Kardiometabolička bolest je ogroman izazov za čovečanstvo i lični izazov za nas. Više od 30 godina donosimo jedinstvena dijagnostička rešenja za ublažavanje tereta koji ove bolesti donose ljudima i zdravstvenim sistemima. Brojke pokazuju da se globalna incidenca kardiometaboličkih bolesti ubrzava,19 što znači da mi nemamo nameru da usporimo.

 

Reference:

  1. American College for Cardiology. Cardiometabolic Initiatives. https://www.acc.org/tools-and-practice-support/quality-programs/cardiometabolic-health-alliance. Accessed March 9, 2021.
  2. Guo F, Moellering DR, Garvey WT. The progression of cardiometabolic disease: validation of a new cardiometabolic disease staging system applicable to obesity. Obesity (Silver Spring). 2014;22(1):110-118.
  3. World Health Organization. Cardio Vascular Diseases (CVDs). https://www.who.int/en/news-room/fact-sheets/detail/cardiovascular-diseases-(cvds). Accessed March 9, 2021.
  4. Bettencourt P, Azevedo A, Pimenta J, Friões F, Ferreira S, Ferreira A. N-terminal-pro-brain natriuretic peptide predicts outcome after hospital discharge in heart failure patients. Circulation. 2004;110(15):2168-2174.
  5. Salah K, Kok WE, Eurlings LW, et al. A novel discharge risk model for patients hospitalised for acute decompensated heart failure incorporating N-terminal pro-B-type natriuretic peptide levels: a European coLlaboration on Acute decompeNsated Heart Failure: ELAN-HF Score. Heart. 2014;100(2):115-125.
  6. Ponikowski P, Voors AA, Anker SD, et al. 2016 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: The Task Force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC). Developed with the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC. Eur J Heart Fail. 2016;18(8):891-975.
  7. Yancy CW, Jessup M, Bozkurt B, et al. 2017 ACC/AHA/HFSA Focused Update of the 2013 ACCF/AHA Guideline for the Management of Heart Failure: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines and the Heart Failure Society of America. Circulation. 2017;136(6):e137-e161.
  8. Masson S, Latini R, Anand IS, et al. Prognostic value of changes in N-terminal pro-brain natriuretic peptide in Val-HeFT (Valsartan Heart Failure Trial). J Am Coll Cardiol. 2008;52(12):997-1003.
  9. Zile MR, Claggett BL, Prescott MF, et al. Prognostic Implications of Changes in N-Terminal Pro-B-Type Natriuretic Peptide in Patients With Heart Failure. J Am Coll Cardiol. 2016;68(22):2425-2436.
  10. McKie PM, Burnett JC Jr. NT-proBNP: The Gold Standard Biomarker in Heart Failure. J Am Coll Cardiol. 2016;68(22):2437-2439.
  11. International Diabetes Federation. Diabetes Atlas 9th Edition (2019) – Global Fact Sheet. http://diabetesatlas.org/upload/resources/material/20201028_180116_Global-factsheet-final.pdf. Accessed March 9, 2021.
  12. Bommer C, Heesemann E, Sagalova V, et al. The global economic burden of diabetes in adults aged 20-79 years: a cost-of-illness study. Lancet Diabetes Endocrinol. 2017;5(6):423-430.
  13. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. Managing Diabetes. https://www.niddk.nih.gov/health-information/diabetes/overview/managing-diabetes. Accessed March 9, 2021.
  14. International Diabetes Federation. Type 2 Diabetes. https://www.idf.org/aboutdiabetes/type-2-diabetes.html. Accessed March 9, 2021.
  15. Ponikowski P, Anker SD, AlHabib KF, et al. Heart failure: preventing disease and death worldwide. ESC Heart Fail. 2014;1(1):4-25.
  16. Twerenbold R, Costabel JP, Nestelberger T, et al. Outcome of Applying the ESC 0/1-hour Algorithm in Patients With Suspected Myocardial Infarction. J Am Coll Cardiol. 2019;74(4):483-494.
  17. Chew DP, Lambrakis K, Blyth A, et al. A Randomized Trial of a 1-Hour Troponin T Protocol in Suspected Acute Coronary Syndromes: The Rapid Assessment of Possible Acute Coronary Syndrome in the Emergency Department With High-Sensitivity Troponin T Study (RAPID-TnT). Circulation. 2019;140(19):1543-1556.
  18. Stoyanov KM, Hund H, Biener M, et al. RAPID-CPU: a prospective study on implementation of the ESC 0/1-hour algorithm and safety of discharge after rule-out of myocardial infarction. Eur Heart J Acute Cardiovasc Care. 2020;9(1):39-51.
  19. Amegah AK. Tackling the Growing Burden of Cardiovascular Diseases in Sub-Saharan Africa. Circulation. 2018;138(22):2449-2451.