Šta nije u redu s ovom fotografijom?

Istraživanje objavljeno u istaknutom, referentnom, medicinskom časopisu pokazalo je da 88% ispitanika veruje da je dobar vid važan preduslov opšteg zdravlja i sveukupnog dobrog stanja. Gotovo 50% ispitanika veruje da bi gubitak vida imao veći uticaj na njihov svakodnevni život od gubitka ekstremiteta, pamćenja, sluha ili govora.2

Bolesti retine (mrežnjače), poput neovaskularne senilne makularne degeneracije (nAMD) i dijabetičkih očnih bolesti neki su od glavnih uzroka oštećenja vida i slepila.3 Ova oboljenja zahvataju mrežnjaču, unutrašnju opnu očne jabučice koja se nalazi u zadnjem delu oka, građenu od ćelija osetljivih na svetlost i nervnih ćelija, uključenih u slanje informacija ka mozgu, kako bi se omogućio vid.4

Bolesti mrežnjače uzrokovane su jedinstvenim promenama u oku. Kada osoba ima nAMD, novi i abnormalni krvni sudovi nekontrolisano rastu ispod dela retine zvanog makula koji je odgovoran za jasan, centralni vid. Ovi novi krvni sudovi su tanki i lako pucaju, propuštajući krv ili tečnost u makulu. To može rezultirati oticanjem, krvarenjem i fibrozom (ožiljavanjem), a na kraju i problemima s vidom.5,6

Iako je biologija svake retinalne bolesti jedinstvena, neki od simptoma koje izazivaju uobičajeni su za svaku od njih i mogu imati veliki uticaj na svakodnevni život.

Geografska atrofija (GA) jeste napredni oblik senilne makularne degeneracije (AMD). Kod osoba s GA-om oštrina vida i dalje može da bude dobra ako je makula pošteđena, ali će se oštrina smanjiti ako se GA proširi na druge delove retine. Pacijenti s GA-om mogu imati poteškoća u vožnji, kupovini, čitanju, pronalaženju saobraćajnih znakova i drugim društvenim i manuelnim aktivnostima.7 Dodatna anksioznost i stres mogu biti uzrokovani očekivanjem da će se gubitak vida povezan s njihovim stanjem vremenom pogoršati.7 Trenutno ne postoje odobreni ili efikasni lekovi za lečenje ili sprečavanje progresije GA.8

Tamna mrlja, nazvana "centralni skotom", može se pojaviti u centralnom vidnom polju, utičući na sposobnost osobe da vidi pravo ispred sebe i ona je jedan od simptoma GA.

Kod dijabetičkih očnih bolesti, poput dijabetičke retinopatije (DR) i dijabetičkog makularnog edema (DME), nekontrolisano visok nivo šećera u krvi može dovesti do oštećenja sitnih krvnih sudova (kapilara) u retini.

Ovi krvni sudovi mogu propuštati krv i tečnost u retinu (mrežnjaču) što dovodi do oticanja i blokiranja dotoka krvi u nekim područjima retine.9 U slučaju DME-a, uznapredovalog oblika DR-a, krvarenje može uzrokovati pojavu „lebdećih“ mrlja. Bez brze terapije ponavljano krvarenje povećava rizik od trajnog gubitka vida.9 Za praćenje ovih simptoma i sprečavanje gubitka vida potreban je efikasan pregled i lečenje osoba s dijabetesom.10

U perifernom i centralnom vidnom polju osoba sa dijabetičkim bolestima oka mogu se javiti slepe ili tamne mrlje, što umanjuje sposobnost jasnog vida kod osobe.

Okluzija retinalne vene (RVO) je blokada dotoka krvi u retinu (mrežnjaču), čime se njoj ne doprema kiseonik, „izgladnjujući“ je tako da ona više nije u mogućnosti da šalje vizuelne informacije u mozak. Kada je vena mrežnjače blokirana, iz nje više ne može da otiče krv, što dovodi do krvarenja i curenja tečnosti u mrežnjaču, uzrokujući njeno oticanje.11,12 Obično se začepi jedna od četiri manje „grane“ glavne, središnje retinalne vene. Ovo se naziva okluzija grane retinalne vene (eng. branch retinal vein occlusion, BRVO), a zahvaćen je samo deo retine. Okluzija centralne retinalne vene (eng. central retinal vein occlusion, CRVO), javlja se ređe i uzrokuje ozbiljniji gubitak vida. Ključni simptom RVO-a je iznenadni, bezbolni gubitak vida na jednom oku koji može da postane slabiji ili zamućeniji u roku od nekoliko sati ili dana.12

Stvari poput fotografija i drugih predmeta možda neće izgledati tako jasno kao pre, postajući pritom mutne i iskrivljene.

Miopijska horoidalna neovaskularizacija (miopijska HNV) česta je komplikacija teške kratkovidnosti koja ugrožava vid, a poznata je i kao patološka kratkovidnost.13 Kada je osoba izrazito kratkovida, prednje- zadnji dijametar očne jabučice postaje predug, što dovodi do poremećaja lomljenja svetlosnih zraka u oku, odnosno fokusiranja svetlosti ispred retine, a ne na samoj retini. Kao rezultat toga, ispod retine mogu izrasti novi abnormalni krvni sudovi koji, propuštajući krv i tečnost, uzrokujući oštećenja i gubitak vida. Ključni simptom mCNV-a je metamorfopsija, gde je vid iskrivljen, a prave linije izgledaju savijene, vijugave ili nepravilne.

Linije koje bi trebalo da izgledaju prave, poput linija pešačkog prelaza, mogu izgledati talasasto ili iskrivljeno.

Pregled retine (funduskopija) pomoći će da se dijagnostikuje svaka bolest retine. Ako želite više informacija o ovim ili ostalim bolestima mrežnjače, obratite se svom oftalmologu ili posetite internet stranicu