Lečenje karcinoma potpuno će se promeniti u narednih pet do deset godina. Na polju borbe protiv raka dešavaju se uzbudljive stvari, a trenutna otkrića nam ulivaju nadu da ćemo vrlo brzo napraviti velike pomake u ovoj oblasti – saopštio je Severin Švan (Severin Schwan), prvi čovek švajcarske farmaceutske kompanije Roche, na skupu koji je za novinare iz čitavog sveta priređen u Bazelu.
Stručnjaci kompanije Roš (Roche) - svetskog farmaceutskog lidera na polju onkologije, navode da je do sada algoritam u lečenju kancera izgledao najčešće ovako: ako rak otkrijete na vreme, dok je još u fazi malog primarnog tumora, hirurški ga odstranjujete, a potom uz odgovarajuće terapije imate ozbiljne šanse da možete da lečite pacijenta i omogućite mu dug i kvalitetan život.
Međutim, kada rak metastazira i počne da se širi po telu i kada ćelije raka počnu da naseljavaju druge organe, u najboljem slučaju može se govoriti samo o produženju perioda preživljavanja i održavanju kvaliteta života pacijenta. Scenario sa rakom u metastazi uvek se završavao rečenicom: takav karcinom ne može biti izlečen.
- Naši naučnici pokušavaju da promene tu paradigmu koristeći novu taktiku i moćnog saveznika – imuni sistem organizma. Rane studije pokazuju da je posebnim terapijama moguće aktivirati svu snagu imunog sistema u telu koji potom napada i ubija ćelije raka. Te studije su pokazale da je imuni sistem u stanju da se dugo i uspešno bori i da pacijenti sa kancerom u metastazi sada mogu živeti godinama! To je revolucija u medicini. Naše terapije pomažu imunom sistemu da prepozna ćelije raka i napadne ih – kaže Severin Schwan.
Čelnik kompanije Roche napominje da to ne znači da će se na tržištu odmah pojaviti lekovi bazirani na imunoterapiji, ali da su rezultati prvih kliničkih studija izuzetno dobri. Švan je naveo da Roche trenutno obavlja klinička ispitivanja desetine različitih terapijskih kombinacija i da očekuje da će prvi lekovi nove generacije biti dostupni pacijentima za pet do deset godina. Da će fokus farmaceutskog giganta iz Švajcarske na polju onkologije biti na imunoterapijama pokazuje i podatak da je od 11 ovogodišnjih kliničkih istraživanja čak 10 iz oblasti imunoterapije!
Očekuje se da će novi načini lečenja pre svega poboljšati rezultate u lečenju pojedinih vrsta raka pluća, bešike, dojke, bubrega, melanoma kože.
Ali nije sve u imunoterapiji. Istraživanja su pokazala da je od ključne važnosti utvrditi sa velikom preciznošću o kojoj vrsti kancera je reč. Naime, bez obzira što se pojedine bolesti kolokvijalno nazivaju jednim imenom (rak dojke, rak pluća i slično) zapravo je reč o mnoštvu sasvim različitih karcinoma koji zahtevaju posebne tretmane.To znači da će u budućnosti ključnu ulogu u lečenju obolelih od raka imati dijagnostičari koji sa preciznošću moraju da utvrde o kojoj vrsti karcinoma je reč da bi se napravila personalizovana kombinacija za svakog pacijenta.
Ali na kraju dana, kada naučnici završe svoj deo posla biće jednako važno da li će i na koji način nove terapije biti dostupne pacijentima. Piter Hug (Peter Hug), direktor Roche za Istočnu Evropu, Bliski Istok i Afriku, objašnjava da je jedan od glavnih izazova obezbediti terapije u zemljama sasvim različitog ekonomskog razvitka i mogućnosti. Hug objašnjava da je zbog toga Roche, u cilju proširenja dostupnosti svojih terapija, počeo da primenjuje fleksibilan model po kome se u saradnji sa lokalnim zdravstvenim sistemima cene definišu na osnovu nekoliko različitih činilaca: od budžetske snage zdravstvenih fondova, ustanova i pojedinaca do merenja učinka leka u okviru terapije koja se daje pacijentu. Ako su, na primer, učinak i uloga jednog leka u lečenju raka dojke veća, a u lečenju raka prostate manja – cena jedne iste doze može biti različita.
- Ovakav sistem je fer i pacijenti i zdravstveni sistemi plaćaju realan učinak leka. istovremeno, najbogatije zemlje su se saglasile sa Rošovom inicijativom da se napusti princip „jedna cena za čitav svet“ kako bi terapije postale dostupne i pacijentima u manje razvijenim zemljama – objašnjava Hug napominjući da je važno u razgovorima sa lokalnim zajednicama sagledati kompletnu sliku u zdravstvu.
- Nemoguće je jedan isti princip koristiti u zemljama poput Srbije i Turske koje imaju zdravstvene sisteme slične onima u Zapadnoj Evropi i zemljama poput Krigistana i Ugande u kojima pacijenti nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti kakva se danas smatra standardom. U razgovorima sa svakom zemljom posebno važno je napraviti posebno skrojen održivi model finansiranja zdravstvenog sistema. – kaže Hug.