Hepatitis B

Hepatitis B virusna infekcija je danas najčešća infekcija na svetu i globalni zdravstveni problem.

Najugroženiji regioni su severoistočna Azija i Africa, Amazonski basen, Srednji istok i Polinezija.

Oko 2 milijarde ljudi u svetu je inficirano ovim virusom, a više od 400 miliona ima hroničnu infekciju1,2.

Više od 40% hronično inficiranih razvija progresivno oštećenje jetre, cirozu i rak jetre².

500,000-1.2 miliona ljudi svake godine umire od posledica ove infekcije^1,3. Na desetom je mestu po uzroku smrti kod ljudi.

Način infekcije hepatitis B virusom

Najčešći način infekcije je kontakt sa zaraženom krvlju ili seksualni kontakt sa zaraženom osobom¹.
U endemskim područjima gde je hepatitis B virus veoma prisutan, infekcija se događa rano, ili na rođenju (infekcija sa majke na dete), ili u ranom detinjstvu u neposrednom kontaktu sa inficiranim ukućanima (horizontalni način infekcije).
U područjima gde je hepatitis B virusna infekcija retka, infekcija je češća kod rizičnog seksualnog ponašanja ili kod intravenskih narkomana putem zaraženih špriceva i igala.
Transfuzije krvi i krvni derivati su pre rutinskog testiranja svake jedinice krvi na HBV (1990) predstavljale čest vid prenosa infekcije, dok se danas to izuzetno retko dešava.

Imunizacija

Svetska zdravstvena organizacija je predložila da se vakcinacija protiv hepatitisa B uvrsti u nacionalne imunizacione programme - ali te preporuke još uvek nisu svuda prihvaćene⁴. U našoj zemlji vakcinacija protiv hepatitisa B je od 2002 deo redovnog imunizacionog programa.

Za mnoge hronično inficirane osobe, jedina opcija je efikasna antivirusna terapija.

Reference

Lavanchy D. Hepatitis B virus epidemiology, disease burden, treatment, and current and emerging prevention and control measures. J Viral Hepat 2004;11(2):97-107.
Lok AS. Chronic hepatitis B. N Engl J Med 2002;346(22):1682-3.
World Health Organization. Fact Sheet No. 204: Hepatitis B; 2000.
World Health Organization. Hepatitis B Immunization; 2001.