skip to the content

Grip

Šta je Grip?

Influenca je veoma kontagiozno virusno oboljenje, koje se tipično pojavljuje u jesenjim i zimskim mesecima.

Influenca se karakteriše iznenadnom pojavom simptoma koji zahvataju čitav organizam.

Influenca karakteristično zahvata gornje i donje respiratorne puteve: nos, sinuse, grlo, pluća i srednje uho .

Influenca obično nastaje u jesenjim i zimskim mesecima  severne hemisfere  (od oktobra do aprila) i južne (od apirla do sepetembra) i odlikuje je epidemijski karakter u trajanju od šest do osam nedelja.

 

Ko je u riziku?

 Svako je izložen riziku od oboljevanja gripom. Godišnje 100 miliona ljudi se zarazi u Evropi, Japanu i SAD. Jedan od deset odraslih i jedno od troje dece može biti inficirano virusom influence svake godine1.

Određene grupe ljudi su u posebnom riziku razvoja virusnog oboljenja i dodatnih komplikacija. To uključuje:

  • starije pacijente  ( preko 65 godina starosti)
  • pojedince sa oštećenim imunim sistemom  npr. HIV terapija ili primena steroida
  • mlađa deca
  • pacijenti sa hroničnim oboljenjima npr.hronično respiratrono, srčano ili bubrežno oboljenje
  • pacijenti sa dijabetesom
 

Simptomi gripa

  • Najodređenija karakteristika gripa je da je početak simptoma iznenadan, često pacijenti mogu da odrede tačno  vreme početka bolesti.
  • Simptomi mogu uključivati: groznicu/jezu, kašalj, probadanja i bolove, glavobolju, zamor i slabost. Ovi simptomi su direktna posledica virusnog razmnožavanja i razlikuju se od simptoma prehlade.
  • Akutni respiratorni simptomi influence traju od pet do sedam dana, dok kašalj i slabost  mogu potrajati do dve nedelje.
  • Komplikacije influnce se mogu pojaviti kod svih grupa pacijenata i uključuju: bronhitis, sinuzitis, upalu srednjeh uha, upalu pluća takođe miokraditis i upalu mozga-encefalitis. Deca, starije osobe i pacijenti sa hroničnim respiratornim ili kardiovaskluarnim oboljenjem podležu najvećen riziku od nastanka komplikacija influence. 

 


 

       

Epidemije i pandemije

  • Najčešća forma virusa influence je poznata kao tip A, i povezana je sa najozbiljnijim epidemijama i pandemijama.
  • Epidemije influence se mogu dogoditi svake godine – mada obim i težina se razlikuju, dok pandemije – epidemija sveta – se događa svake 10 ili 40 godine i zahvati oko 50% popluacije2.
  • Najteže epidemije influence uključuju: 
  1. 1918-19 “Spanish flu” A (H1N1)  30 milliona+ smrtnog ishoda u svetu
  2. 1957-58  “Asian flu” A (H2N2)   3 milliona smrtnog ishoda u svetu
  3. 1968-69 “Hong-Kong flu” A (H3N2) 1.5 milliona smrtnog ishoda u svetu
 

Zdravstvena zaštita

Posete lekarima primarne zaštite procenjeno je da se povećavaju za 140 do 150 puta za vreme trajanja epdemije gripa što svakako predstavlja povećanje troškova zdravstvenog osiguranja3.

 

Komplikacije gripa, kao što su sinuzitis, bronhitis, upala pluća povećavaju ukupne troškove lečenja. Podaci iz velikog bolničkog istraživanja sprovedenog u Americi je pokazalo da je povećanje broja hosptalizacija povećan za 100 do 170 % tokom epidemija gripa1.

 

Smanjenje produktivnosti i odsustva sa posla

 

Procenjeno je da 10% odsustva s posla odlazi na influnecu4.

 

Posle povrataka na posao, kod 80% odraslih produktivnost je smanjena5.

 

Lečenje

Na žalost i dalje većina pacijenta uzima pomoćna lekovita sredstva, kako bi smanjili simptome influence, ali ovi agensi, ne deluju na virus te se bolest i dalje nastavlja, što dovodi do povećanja rizika od nastanka sekundranih komplikacija.

    

 Vakcinacija
Važna preventivna strategija protiv gripa se odnosi na vakcinciju osetljivih grupa pacijenata sa ciljem da se spreči infekcija.

 

Uopšteno, studije pokazuju da je vakcinacija efikasna u 30 do 90% slučajeva. Ukoliko se pojavi neka ne predviđena nova vrsta virusa pošto je vakcina proizvedena i distribuirana, pacijenti koji prime vakcinu neće biti zaštićeni.

Istraživanja ukazuju da vakcina protiv influence proizvedena svake godine je efikasna protiv te vrste virusa i proizvedena u dobrom vremenskom periodu.  Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koordiniše razmenom i protokom i informacija u svetskim razmerama o influenci i savetuje o formulaciji vakcine protiv influence.

 

Anti-virotici
Primena antivirotika može biti povezana sa neželjenim destvima i brzim nastankom  rezistencije. Međutim, istraživači su uspeli da sa klasom lekova – inhibitori neuraminidaze (NAIs) – koji napadaju sam virus i zaustavljaju napad – dobiju lekove koji su bezbedni I nisu povezani sa stvaranjem rezistencije.


Ciljno mesto dejstva inhibitora neuraminidaze je jedan od dva najvažnija satojka površine virusa, protein neuraminidaza.


Ukoliko je neuraiminidaza blokrana, virus je nesposoban da inficira sledeću ćeliju.

 

Kontrola influence: istraživanja
Procenat dobro dijagnostikovane influence dramatično raste, čak dvostruko, ukoliko su lekari obavešteni da virus je prisutan7.  Sa znanjem o lokalnoj epidemiji, lekari mogu efikasno da dijagnostikuju i leče grip a pacijenti mogu na vreme da se jave lekaru i dobiju adekvatnu terapiju.

 

 

Reference

  1. Nguyen-Van-Tam JS. Epidemiology of influenza. In: Textbook of Influenza (Nicholson KG, Webster RG, Hay AJ, eds.). Oxford: Blackwell Science Ltd, 1998: 181–206.
  2. Glezen WP. Emerging infections: pandemic influenza. Epidemiologic Reviews 1996; 18: 64–76.
  3. Nicholson KG, Webster RG, Hay AJ, eds. Textbook of Influenza. Oxford: Blackwell Science Ltd, 1998: 181–206.
  4. Smith A. Influenza, colds and performance efficiency. Occupational Health Review 1992; 35: 13–15.
  5. Szucs TD, Snacken R. The socioeconomics of influenza and its control measures. Pharmacoeconomics supplement, 1999, Vol 16, Suppl`ement 1:28
  6. Nichol, KL et al. The efficacy and cost effectiveness of vaccination against influenza amongst elderly persons living in the community. N Engl J Med 1994; 331: 778-84
  7. Treanor JJ. In: Mandell, GL, Bennet GE, Dolin R eds. Principles and practice of infectious diseases 5th ed. New York: Churchill Livingstone, 1999, 14: 191-197. Influenza Virus.