skip to the content

Limfomi

Šta je limfom? 
 
Limfom je uopšten naziv za rak limfnog sistema. Limfni sistem predstavlja deo odbrambenog, imunog sistema i sastoji se od međusobno povezanih limfnih sudova, limfnih čvorova i organa koji uključuju: kostnu srž, timus, slezinu i krajnike. Limfni sistem je ispunjen bezbojnom tečnošću koja se naziva limfa i ona sadrži limfocite – ćelije koje se bore protiv infekcija. Kada ove ćelije razviju abnormalnosti može doći do njihovog sakupljanja u limfnim čvorovima i mogu se formirati tumori.

Limfomi čine više od 3% malignih bolesti koje se javljaju širom sveta1.

 

Postoji više različitih pod-tipova limfoma koji se mogu podeliti u dve osnovne grupe: hočkinske limfome (Hočkinova bolest) i nehočkinske limfome (NHL)2.

Hočkinski limfom (HL)

Hočkinski limfom je retka forma limfoma koju karakteriše specifična abnormalna tumorska ćelija (Reed Sternberg-ova ćelija) koja se ne javlja u ostalim tipovima limfoma. Preko 62’000 ljudi širom sveta se dijagnostikuje godišnje da boluje od hočkinskog limfoma, 38’000 (60%) su muškarci a 24’000 (40%) su žene.

Nehočkinski limfom (NHL)

Svi limfomi koji nisu hočkinski se klasifikuju kao nehočkinski. Postoji više od 30 podtipova nehočkinskih limfoma koji se mogu podeliti u 2 grupe, na osnovu brzine tumorskog rasta3:

  1. Indolentni (limfomi niskog gradusa): Tumorske ćelije se dele i rastu sporo što uzrokuje sporije postavljanje dijagnoze.
  2. Agresivni (limfomi srednjeg/visokog gradusa): Tumorske ćelije se dele i rastu brzo u organizmu.
 

NHL spada u 10 najčešćih maligniteta. U Evropi se godišnje dijagnostikuje oko 70’000 ljudi koji boluju od NHL a 30’000 ljudi godišnje umire zbog NHL4.

 

Faktori rizika

Za sada ne može da se objasni zašto je jedna osoba obolela od NHL, a druga nije. Jasno je, ipak, da limfom nije izazvan povredom i da nije zarazan: niko ne može da “dobije” limfom od druge osobe. Proučavajući obrasce pojavljivanja limfoma među stanovništvom, istraživači su došli do izvesnih faktora rizika koji su češći kod osoba obolelih od NHL. Pa ipak, sve osobe sa tim faktorima rizika ne obolevaju od NHL a pojedini bolesnici koji su oboleli od ove bolesti nemaju nijedan od ovih faktora.

Neki od faktora rizika povezanih sa pojavom nehočkinskih limfoma:

  • Godine/Pol – verovatnoća oboljenja od NHL je veća kod osoba starije dobi i učestalija je kod muškaraca nego kod žena
  • Oslabljen imunski sistem – NHL je češći kod osoba sa urođenim poremećajima imunskog sistema, autoimunskim bolestima, HIV/AIDS-oma (SIDA), ili među osobama koje koriste imunosupresivne lekove nakon presađivanja organa
  • Virusi – humani T-limfotropni virus tipa I (HTLV-1) I Epštajn-Bar virus su dva infektivna agnesa koji povećavaju rizik od razvijanja NHL5
  • Okolina – osobe koje rade sa ili sun a neki drugi način izložene hemikalijama, kao što su pesticide i đubriva, imaju veći rizik od razvijanja NHL.
 

Simptomi i dijagnoza

Najčešći simptomi limfoma su:

  • Bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama
  • Noćno znojenje
  • Povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima
  • Neobjašnjivi gubitak težine i konstantan umor
  • Kašalj
  • Uporan svrab po telu

Ovi simptomi nisu sigurni znaci NHL. Oni mogu biti izazvani drugim, manje opasnim uzrocima, kao što su grip ili neka druga infekcija. Samo lekar može da postavi dijagnozu. Jedini način za postavljanje precizne dijagnoze je biopsija uvećanog limfnog čvora.


Terapijske opcije

Watch & Wait

Watch and Wait (posmatraj i čekaj) je termin koji se koristi da bi se opisao period tretmana u kome se ništa ili se skoro ništa ne primenjuje. Lekar se za ovu opciju može odlučiti zbog jednog od sledećih razloga:

  • Limfom je spororastući (indolentni)
  • Limfom ne reaguje dobro na hemoterapiju ili radioterapiju u ovom stadijumu
  • Bolesnih živi normalno ima malo simptoma bolesti

Primena strategije posmatraj i čekaj ne znači da se lekar predaje ili da ne želi da primeni određeni tretman:

 
  • Posećivati redovno lekara zbog praćenja bolesti
  • Raditi analize krvi i odgovarajuća snimanja – rengen, kompjuterizovana tomografia (CT) ili magnenta rezonanca (MR)
  • Biti upoznat sa simptomima na koje treba da obrati pažnju kako bi se javio lekaru ukoliko se oni pojave.
     

Hemioterapija

Hemoterapijski lekovi (citostatici) ubijaju maligne ćelije na taj način što spečavaju njihovu deobu i rast. Postoji mnogo različitih hemoterapijskih lekova. Tip hemoterapije koji će biti primenjen zavisi od tipa limfoma. Neki hemoterapijski lekovi se mogu primenjivati samostalno ali se obično za lečenje NHL oni kombinuju. Često se hemioterapija može kombinovati sa drugim vrstama terapije kao što su na primer monoklonska antitela.

Monoklonska antitela

Monoklonska antitela su supstance proizvedene u laboratorijama koje specifično propoznaju određene strukture na površini malignih ćelija  kao što su na primer proteini. Svako monoklonsko antitelo prepozanje samo jedan cilj (specifičan protein ili antigen). Nakon vezivanja za ciljano mesto, monoklonsko antitelo može da uništi malignu ćeliju i/ili da stimuliše imuni sitem organizma da napadne ovaj cilj. Monoklonska antitela se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji sa hemoterapijom.

Terapija zračenjem

Terapija zračenjem ili radioterapija predstavlja upotrebu energije X-zraka za ubijanje malignih ćelija.

Transplantacija

Postupak transplantacije podrazumeva zamenu malignih ćelija zdravim ćelijama krvne loze (ćelije najranijeg stadijuma razvića). Ćelije krvne loze mogu biti prikupljene iz kostne srži ili iz periferne krvi. Postoje dva osnovna tipa transplantacije:

1. Alogena transplantacija
Visoke doze hemoterapije se koriste kako bi se ubile ćelije limfoma. Ipak, primena hemoterapije takođe dovodi do ubijanja većine ćelija kostne srži i stoga je neophodna njihova zamena. Kod alogene transplantacije uništena kostna srž se zamenjuje ćelijama krvne loze dobijenim od podesnog davaoca. Ćelije krvne loze se onda razvijaju u tkivu nove kostne srži.

2. Autologna transplantacija
U autolognoj transplantaciji, uništena kostan srž se zamenjuje ćelijama krvne loze uzetim iz krvi samog bolesnika sakupljene pre primene visokih doza hemoterapije.

Hirurška intervencija

Hirurška intervencija se može pruduzeti da bi se uklonio tumor, postavila diganoza ili odredio stadijum bolesti. Tkivo oko tumora i obližnji limfni čvorovi mogu takođe biti uklonjeni tokom operacije.

Reference

  1. IARC Cancerbase. GLOBOCAN 2002: Cancer Incidence, Mortality and Prevalence Worldwide (Lyon: IARC Press, 2004).
  2. Harris, N.L. et al.Lymphoma classification. The R.E.A.L. and WHO classification of lymphoid neoplasms. Ann.Oncol. 11 Suppl 1 (2000), 3-10.
  3. Evans LS, Hancock BW. Non-Hodgkin lymphoma. Lancet 2003;362:139-46.
  4. Boyle P, Ferlay J. Cancer incidence and mortality  in Europe 2004.  Annal Oncol 2005;16:481-88.
  5. Jarrett, R.F. Viruses and lymphoma/leukaemia. K pathol.208 (2006), 176-186

Zanimljivosti

Oživi život

Zajedno sa Udruženjem obolelih od limfoma LIPA, Srpskom limfomskom grupom SLG i Narodnom kancelarijom predsednika Republike ove godine smo organizovali kampanju Oživi život.

Oživi život je deo internacionalne kampanje Rebuilding Lives u kojoj farmaceutska kuca Roche pomaže ostvarenje snova ljudi koji su pobedili limfom. Ove godine kampanju su podržali Novak Đoković i Dragan Ilić.


Svetski dan borbe protiv limfoma

Zajedno sa Gradom Beogradom, Udruženjem obolelih od limfoma LIPA i Srpskom limfomskom grupom SLG obeležili smo Svetski dan borbe protiv limfoma. Za tu priliku smo organizovali ulični kviz, gde je bilo potrebno prepoznati znake limfoma.