Terapijska područja

Terapijska područja

Roche_parola

Svedoci smo brzog napretka biotehnologije koja širom otvara vrata za nove mogućnosti u medicini i farmaciji. Vrlo brzo će doći trenutak kada ćemo moći u potpunosti da sagledamo genetske predispozicije svakoga od nas, moći ćemo da predvidimo razvoj pojedinih bolesti, a samim tim ćemo znati i kako na najbolji način možemo i da ih lečimo.

Pod parolom Doing now what patients need next nalazi se nekoliko ciljeva: naći rešenje za lečenje za sada neizlečivih bolesti, poboljšati efikasnost i bezbednost primene postojeće terapije, ali i kreiranje strategije za prevenciju i rano otkrivanje zdravstvenih problema.

Karcinom dojke

Gastrointestinalni karcinom

--Karcinom debelog creva

--Karcinom želuca

--Karcinom pankreasa

Karcinom pluća

Limfomi

Karcinom bubrega

Suportivna terapija malignih bolesti



Svake godine oko 7 miliona ljudi širom sveta sazna da boluje od neke maligne bolesti.

Karcinom je kompleksna bolest, ima ih mnogo različitih vrsta i oblika, ali jedno im je zajedničko – nastaju kada ćelije počnu da rastu i da se dele van svake kontrole. Takođe, svi ćemo se složiti da što bolje upoznamo bolest efikasnije ćemo je lečiti. U tome će nam najviše pomoći ciljana, molekularna  terapija.

 

 



Transplantacija organa može produžiti život i znatno uticati na poboljšanje kvaliteta života mnogih pacijenata.

Šta je transplantacija?

Transplantacija je hirurška intervencija kojom se uklanja organ iz jedne osobe i taj organ se stavlja u organizam druge osobe.

Transplantacija se izvodi kada neki od organa primaoca više ne funkcioniše ili je trajno oštećena njegova funkcija nekom povredom ili bolešću. Transplantacija organa može produžiti život i znatno uticati na poboljšanje kvaliteta života mnogih pacijenata kod kojih je dijagnostikovana hronična slabost bubrega, jetre ili srca. Mada pacijenti koji imaju hroničnu slabost bubrega mogu biti lečeni i hemodijalizom, najbolje rešenje za njih je da dobiju novi bubreg. U slučaju hronične slabosti jetre, srca ili pluća, transplantacija je jedina alternativa.

Koji se organi mogu transplantirati?

Organi koji se mogu transplantirati su:

  • jetra
  • bubreg
  • pankreas
  • istovremeno bubreg/pankreas
  • srce
  • pluća
  • istovremeno srce/pluća
  • creva

Transplantacija bubrega

Najčešći uzrok nastanka hronične slabosti bubrega je šećerna bolest (Diabetes mellitus) Nekontrolosani ili slabo kontrolisani povišen krvni pritisak je drugi po redu uzročnik hronične slabosti bubrega  Drugi uzroci koji mogu da dovedu do slabosti bubrega su: autoimune bolesti, urođene anomalije bubrega i akutne infekcije.
Prva uspešna transplantacija bubrega obavljena je 1954, i od tada je napravljen veliki pomak u ovoj oblasti. Danas se transplantacija bubrega izvodi širom sveta kao rutinska procedura, a najveći problem predstavlja ograničen broj organa raspoloživih za transplantaciju. Jednogodišnje preživljavanje transplantiranog bubrega je 85-90%  a incidenca smrtnosti kod transplantiranih pacijenata je veoma mala.

Deca koja imaju bubrežnu insuficijenciju imaju znatno bolju šansu za dugotrajno preživljavanje posle transplantacije, nego na dijalizi.

Oko 10 do 15 odsto bolesnika ima srodne davaoce među članovima najuže porodice. Svi ostali moraju da čekaju kadaveričnu transplantaciju (transplantaciju sa preminule osobe).

Transplantacija jetre

Kod pacijenata sa teškom slabošću jetre, transplantacija je jedina opcija. U 1998, oko  4,450 transplantacija jetre je urađeno u SAD a oko 3,500 u Evropi.

Problem odbacivanja presađenog organa

Najveća pretnja transplantiranim pacijentima je rano odbacivanje transplantiranog organa pod uticajem sopstvenog imunog sistema. Zbog toga pacijenti moraju da uzimaju lekove koji će suprimirati imuni odgovor i sprečiti odbacivanje. Odbacivanje novog bubrega vodi u gubitak transplantiranog organa i povratak na dijalizu. Za pacijente sa transplantiranim srcem, jetrom ili plućima, gubitak  transplantiranog organa predstavlja momentalni rizik po život. Obično se primenjuje kombinacija nekoliko imunosupresivnih lekova, a terapija je doživotna.

 

Reference

1. Ekberg H, et al. N Eng J Med 2007; 357: 2562-75
2. Ciancio G et al. Transplantation 2004; 77: 252-8
3. Flechner SM et al. Am J Transplant 2004; 4: 1776-85
4. Molina MG et al. Transplantation 2004; 77: 215-20
5. Ekberg H et al. Am J Transplant 2007;7:560-570

 

Hepatitis C

Hepatitis B

HIV/AIDS

Grip

 

Roche ima dugu tradiciju u inovativnom pristupu u lečenju bolesti izazvanih virusima.

Roche ima dugu tradiciju u inovativnom pristupu u lečenju bolesti izazvanih virusima. Danas je Roche jedna od vodećih kompanija na polju istraživanja, razvoja i proizvodnje savremenih lekova za terapiju gripa, hepatitisa C, hepatitisa B i HIV-a.

Procenjuje se da više od 170 miliona ljudi ima infekciju hepatitisa C. Najveći broj inficiranih ne pokazuje simptome bolesti, pa se bolest prepoznaje u kasnim stadijumima. Zlatni standard za lečenje hronične hepatitis C infekcije je kombinacija pegilovanog interferona alfa 2a i ribavirina.

Hepatitis B virusna infekcija je danas najčešća infekcija na svetu i globalni zdravstveni problem. U našoj zemlji vakcinacija protiv hepatitisa B je deo redovnog imunizacionog program. Za hronično inficirane osobe jedina opcija je efikasna antivirusna terapija.

Jedna od najzaraznijih virusnih bolesti je influenca. Epidemija gripa naročito ugrožava starije i one koji boluju od nekih hroničnih bolesti. Pandemije mogu ugroziti milione ljudskih života. U tu svrhu Roche proizvodi lek koji specificno napada virus influence A i B i na taj način se smanjuje težina i trajanje bolesti.

Preko 40 miliona ljudi na svetu živi sa HIV-om ili AIDS-om. Savremena terapija HIV-a naziva se HAART terapija (Highly Active Antiretroviral Therapy).

 

                                                                                    

Osteoporoza

Reumatoidni artritis



 Jedna od oblasti u kojoj Roche dominira je reumatologija.

Pored lekova za uspešno lečenje osteoporoze veliki korak napred je napravljen u osavremenjivanju terapije reumatoidnog artritisa. Roche kao kompanija poznata po proizvodnji biotehnoloških lekova značajno ulaže u razvoj najsavremenijih preparata za lečenje reumatoidnog artritisa.

 

 

 


Procenjuje se da 500 miliona ljudi širom sveta boluje od Hronične Bolesti Bubrega (HBB)

Renalna anemija

Renalna anemija je česta komplikacija hronične bolesti bubrega (HBB), koja pogađa oko 500 miliona ljudi širom sveta i očekuje se da će se njena prevalenca dramatično povećati tokom sledeće decenije zbog povećanja broja stanja koja dovode do HBB, kao što su dijabetes i hipertenzija1-13. Kako bubrežna funkcija slabi sa napredovanjem HBB, renalna anemija postaje sve izraženija, smanjujući snabdevanje tkiva i organa kiseonikom. Ukoliko se ne leči, bitno smanjuje kvalitet života i može da dovede do ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija – glavnog uzroka smrti kod bolesnika sa HBB14-23.

Anemija se karakteriše  abnormalno niskim nivoom hemoglobina, proteina smeštenog u crvenim krvnim zrncima koji transportuje kiseonik. Laboratorijski, anemija se identifikuje kada nivo hemoglobina bolesnika padne ispod normalnih vrednosti14. Niski nivoi hemoglobina, su glavni pokazatelj anemije.

Renalna anemija je skoro neizbežna karakteristika hronične bolesti bubrega (HBB) zato što bubrezi imaju značajnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih ćelija, koje transportuju kiseonik u telu. HBB je progresivno stanje, koje se karakteriše trajnim oštećenjem bubrega i često je povezano sa postepenim gubitkom bubrežne funkcije tokom vremena.

Koliko je česta renalna anemija?

Procenjuje se da 500 miliona ljudi širom sveta boluje od HBB1. Skoro jedna četvrtina bolesnika u ranim stadijumima HBB ima renalnu anemiju, a prevalenca raste do skoro 75% u kasnijim stadijumima, kada je neophodna dijaliza11. Drugi izvori su pokazali da ovaj broj raste i do 95% kod dijaliznih bolesnika5. Očekuje se da će broj obolelih i troškovi lečenja renalne anemije značajno porasti narednih godina sa povećanjem incidence bolesti kao što je dijabetes – jedan od glavnih uzroka HBB2,3,14.

Koje su posledice renalne anemije?

S obzirom na to da renalna anemija otežava i smanjuje dovod  i iskorišćavanje kiseonika u tkivima i organima u telu, ona ima brojne efekte kako na kvalitet života, tako i na celokupno zdravstveno stanje.

Pogoršanje kvaliteta života

Najčešći simptomi renalne anemije:

  • zamor
  • slabost
  • smanjenje seksualne funkcije
  • sposobnosti vežbanja14,19-22,24

Povećanje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta

Kardiovaskularne bolesti mnogo su češće kod bolesnika sa HBB nego kod opšte populacije, i pogađaju i do 40% ovih bolesnika15-18,25. One su takođe i najčešći uzrok smrti povezan sa HBB26.
Renalna anemija doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti, jer primorava srce da radi jače nego što je normalno da bi dostavilo kiseonik

Slabljenje imunog odgovora

Oštećenjem funkcije imunih ćelija povećava se rizik od razvoja  po zivot opsanih infekcija.

Preporučene dijagnostičke provere za renalnu anemiju obuhvataju:

  • Ukupan broj krvnih ćelija – određuje ukupan broj crvenih krvnih zrnaca
  • Indeks crvenih krvnih zrnaca – predstavlja odnos između veličine i sadržaja hemoglobina u crvenim krvnim zrncima
  • Broj retikulocita – pokazuje zastupljenost procesa formiranja crvenih krvnih zrnaca
  • Određivanje gvožđa – pokazuje dostupnost gvožđa za ugradnju u crvena krvna zrnca
  • Provera prisustva krvi u stolici – otkriva gubitak krvi

Mogu se zahtevati i neki drugi testovi u zavisnosti od kliničke procene i uslova:

  • Merenje vitamina B12  - procenjuje serumsku koncentraciju vitamina B12, koji je neophodan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca
  • Određivanje parathormona – pokazuje da li je usporeno stvaranje crvenih krvnih zrnaca poosledica povišenog nivoa ovog hormona
  • Određivanje proteina – mere nivoe specifičnih proteina koji igraju ulogu u eritropoezi, a koji se mogu pronaći u krvi i urinu
  • Testovi hemolize – određuju brzinu raspadanja crvenih krvnih zrnaca

Terapija

1980. god došlo je do revolucije u lečenju renalne anemije. Rekombinantnim genetskim inženjeringom, stvoren je oblik eritropoetina (rHuEPO). Pre uvođenja rHuEPO, renalna anemija se lečila učestalim transfuzijama krvi, koje nisu bile samo nekomforne, već su predstavljale i rizik za komplikacije, kao što su predoziranost gvožđem, reakcije inkompatibilije i dobijanje infekcija koje se prenose krvnim putem27,28.

 

Zanimljivosti

U saradnji sa Udruzenjem nefrologa Srbije Roche već treću godinu za redom obelezava Svetski dan bubrega. 2007. godine moto je bio "Da li su vaši bubrezi u redu". a za 2008. "Čudesni bubrezi".  Ovogodišnje aktivnosti su pored uličnog događaja uključile i rad sa primarnom zdravstvenom zaštitom. U domovima zdravlja širom zemlje određivan je stepen bubrezne funkcije, kao parametar za funkcionalno stanje bubrega.

 

Reference

1. International Federation of Kidney Foundations. Fact sheet. Available at: http://www.associationhq.com. Accessed November 1, 2006
2. Collins AJ. Anaemia management prior to dialysis: cardiovascular and cost-benefit observations. Nephrol Dial Transplant. 2003;18:ii2-ii6.
3. U.S. Renal Data System. Available at:http://www.usrds.org. Accessed November 1,2006.
4. Obrador GT, Roberts T, St. Peter WL, et al. Trends in anemia at invitation of dialysis in the United States. Kidney Int. 2001;60:1875-1884
5. Astor BC, Muntner P, Levin A, Eustace JA, Coresh J. Association of kidney function with anemia: the third national health and nutrition examination survey (1988-1992). Arch Intern Med. 2002;162:1401-1408.
6. Hsu CY. Epidemiology of anemia associated with chronic renal insufficiency. Curr Opin Nephrol Hypertens. 2002;11:337-341.
7. Hsu CY, McCulloch CE, Curhan GC. Epidemiology of anemia associated with chronic renal insufficiency among adults in the United States; result from the Third National Health and Nutrition Examination Survey. J Am Soc Nephrol. 2002;13:504-510.
8. Kammerer J, Ratican M, Elzein H, et al. Anemia in CKD: prevalence, diagnosis, and treatment: case of the anemic patient Nephrol Nursing J. 2002;29:371-374.
9. Xue JL, St. Peter WL, Ebben JP, Everson SE, Collins AJ. Anemia treatment in the pre-ESRD period and associated mortality in elderly patients. Am J Kidney Dis.  2002;6:1153-1161.
10. Hörl WH, Macdougall IC, Rossert J, at al. Predialysis survey on anemia management: patient referral. Am J Kidney Dis. 2003;41:49-61
11, McClellan W, Aronoff SL, Bolton WK. The prevalence of anemia in patients with chronic kidney disease. Curr Med Res Opin.2004;20:1501-1510.
12. World Health Organization. Diabetes mellitus. Available at:http://www.who.int. Accessed August 8, 2006.
13. Chockalingam A, Campbell NR, Fodor JG. Worldwide epidemic of hypertension. Can J Cardiol.2006;22:553-555.
14. National Anemia Action Council. Anemia: a hidden epidemic. Available athttp://www.anemia.org/.  Accessed on June 23,2006.
15. Collins A, Ellefson J. Association between hematocrit level and mortality in hemodialysis patients: case study of the anemic patient. Nephrol Nursing J. 2000;27:233-236.
16. Foley RN, Parfrey PS, Kent GM, at al. Serial change in echocardiographic parameters and cardiac failure in the end-stage renal disease. J Am Soc Nephrol. 2000;11:912-916.
17. Murphy ST, Parfrey PS. The impact of anemia correction on cardiovascular disease in end-stage renal disease. Semin Nephrol. 2000;20:350-355.
18. Silverberg D. Outcomes of anemia management in renal insufficiency and cardiac disease. Nephrol Dial Transplant. 2003;18:ii7-ii12.
19. Evans RW,  Rader B, Manninen DL, et al. The quality of life of hemodialysis recipients treated with recombinant human erythropoetin. JAMA. 1990;263:825-830
20. Bárány P, Petterson E, Konarski-Svensson JK. Long-term effects on quality of life in hemodialysis patients of correction of anaemia with erithropoetin. Nephrol Dial Transplant. 1993;8:426-432.
21. Moreno F, Sanz-Guajardo D, Lopez-Gomez JM, et al. Increasing the hematocrit has a beneficial effect on quality of life and is safe in selected hemodialysis patients. J Am Soc Nephrol. 2000;11:335-342.
22. Perlman RL, Finkelstein FO, Liu L, et al. Quality of life in chronic kidney disease (CKD): a cross-sectional analysis in the renal research institute-CKD study. Am J Kidney Dis. 2005;24:658-666
23. Weiner DE, Tighiouart H, Vlagopoulos PT, et al. Effects of anemia and left ventricular hypertrophy on cardiovascular disease in patients with chronic kidney disease. J Am Soc Nephrol. 2005;16:1803-1810. 
24. Liu H-L, Huang J-J, Guo H-R, Wang M-C, Sung J-M. Severe anemia in new end-stage renal disease patients. Dial Transplant. 2002;31:763-77
25. Levin A. Prevalence of cardiovascular damage in early renal disease. Nephrol Dial Transplant. 2001;16:7-11.
26. Drey N, Roderick P, Mullee M, Rogerson M. A population-based study of the incidence and outcomes of diagnosed chronic kidney disease. Am J Kidney Dis. 2003;42:677-684.
27.  Macdougall IC, Eckardt K-U. Novel strategies for stimulating erythropoiesis and potential new treatments for anaemia. Lancet. 2006; 368:947-53.
28. Navarro JF. In the erythropoietin era, can we forget alternative or adjunctive therapies for renal anemia management? The androgen example. Nephrol Dial transplant.2003;18:2222-2226

 



 Veliki broj studija jasno je ukazao na povezanost gojaznosti sa pojavom mnogobrojnih komorbiditeta – pridruženih oboljenja.

Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i  razvoja brojnih komplikacija. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti,  pri čemu je 36.7% odraslih predgojazno, dok je 17.3% gojazno.

Dobro je poznato da se u osnovi gojaznosti nalazi pozitivan energetski bilans koji je rezultat povećanog energetskog unosa i/ili smanjene fizičke aktivnosti, što rezultuje nagomilavanjem viška energije u vidu masnih naslaga.

Mnogobrojni podaci studija sprovedenih tokom poslednjih nekoliko godina pokazali su da savremeni uslovi života uslovljavaju da je energetski unos daleko iznad stvarno potrebnog, a s druge strane, postoji niži nivo fizičke aktivnosti. Faktori koji doprinose smanjenju nivoa fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije kao što je  korišćenje kompjutera,  motornih vozila, liftova, potom smanjenje fizičke aktivnosti u školama i na poslu. Nažalost, savremeni čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, a radije sedi pored televizora ili kompjutera.

Gojaznost i komorbiditeti

Veliki broj studija jasno je ukazao na povezanost gojaznosti sa pojavom  mnogobrojnih komorbiditeta – pridruženih oboljenja (povišen krvni pritisak, dijabetes, povećan nivo masnoća u krvi), ali  i na povoljne efekte redukcije prekomerne telesne mase. Cilj lečenja gojaznosti je redukcija prekomerne telesne mase, ali i održavanje postignutnog terapijskog efekta, uz istovremeno sprečavanje ponovnog dobitka u telesnoj masi. Istovremeno, primarnim ciljem očekuju se i povoljni efekti na već postojeće faktore rizika i prateće bolesti. No, krajnji efekat lečenja svakako treba da bude poboljšanje kvaliteta života bolesnika.

Lečenje

Lečenje gojaznosti mora se sprovoditi pod nadzorom lekara, ali uz veliku podršku svih članova porodice. Osnovu lečenja gojaznosti čini dijetski režim ishrane prilagodjen svakom bolesniku ponaosob, povećana fizička aktivnost, promena stila života  uz moguću primenu medikamenata.